Ostali tekstovi

Šta je rekla DNK?

Lepe vesti za sve, koji nas prate samo na blogu, je da čekamo petog člana porodice. S obzirom da smo imali bogato iskustvo sa prenatalnom dijagnostikom, mnogo grešili i učili, želela sam da to prenesem i ovde jer će možda nekom značiti. Ne želim da zauzimam stav nekog stručnjaka jer to nisam, tako da ću iskustvo preneti hronološki, u formi ispovesti.

Ubedljivo najčešće pitanje koje dobijam je: Da li je Nikolina bolest mogla biti primećena na ultrazvuku ili nekom drugom prenatalnom dijagnostikom?Odgovor je “ne baš”.
Ultrazvukom nikako, jer je Nidža morfološki bio kao tipična beba. Promene na mozgu su bile vrlo suptilne da bi se videle na fetalnom ultrazvuku jer nisu primećene ni na ultrazvuku glave koji mu je rađen nakon rođenja. Tek na magnetnoj rezonanci. Mutaciju SPTAN1 gena ne obuhvata lista hromozomskih poremećaja koju pokazuje amniocenteza. Tako da bi i tu sve bilo OK, da sam je tada radila. Nidžina bolest spada u retke, a njih ima ih na hiljade i nije praksa proveravati sve gene prenetalno. Nije nemoguće ali trajalo bi dugo, koštalo bi baš puno i treba naći laboratoriju koja bi ti sprovela.


Odluka o trećem detetu, u mnogome, je zavisila od toga da li ćemo naći uzrok Nidžinom stanju. Jer kada se nađe mutirani gen, to daje opciju da se u sledećim trudnoćama, taj gen odnosno ta mutacija proveri prenatalno. Zvuči lako ali kada smo videli te dve crte i ušli u prenatalnu priču, ništa više nije bilo jednostavno.

Trudnoća se desila brzo. Odmah  nakon potvrđene srčane radnje, zakazali smo genetsko savetovalište na Institutu za majku i dete. Iako pripadamo vojvođanskom Institutu za zdrav. zaštitu, Nikolina dijagnostika je obavljena u Beogradu, te je IMD bio zadužen za prenetalnu dijagnostiku u ovom slučaju. Još ranije je spominjana biopsija horionskih čupica kao intervencija kojom bi dobili bebin DNK. Međutim, na savetovalištu dobijamo drugačiji savet i tumačenje našeg slučaja. Parafraziraću mišljenja metabologa, genetičara i ginekologa:

S obzirom da Vaš muž i Vi niste nosioci mutiranog gena, već da se Nikoli desio iz ko zna kog razloga, verovatnoća da se ponovi je vasionski mala. Skoro da ne postoji. Bili biste medicinski fenomen da se ponovi sa ovom bebom… Pitanje je da li bi Vam fond uopšte odobrio testiranje u Sloveniji (jer je tamo Nikoli radjeno sekvenciranje exona), postoji šansa da Vas odbiju… S obzirom na to i na Vaše godine, možda bi amniocenteza bila bolja opcija i pouzdanija.

Dobijamo termin za amniocentezu (u tom trenutku je za nekih mesec i po dana) i dobijamo nekoliko dana da razmislimo da li uopšte želimo da ulazimo u proceduru. Procedura je podrazumevala: uzimanje plodove vode, predavanje papira fondu čija komisija odobrava ili neodobrava slanje genetskog materijala u inostranu laboratoriju, zatim da ministarstvo da odobrenje za izvoz gen.materijala i tek onda se obavlja i samo slanje. Dakle, vremenski nije zanemarljivo, pogotovo jer se na rezultat čeka oko 10 dana.

Za tih par dana, koliko smo dobili za odluku “hoćemo/nećemo amniocentezu”, rešili smo da konsultujemo ginekologa i radiologa, jer smo fetalnu magnetnu rezonancu uzimali u obzir. Nosili smo se idejom da bi, ukoliko i beba ima istu mutaciju, promene na mozgu bi mogli da primetimo i na fetalnom magnetu. U tom trenutku preovladava utisak da možda stvarno preterujemo i da nema potrebe za invazivnom metodom jer mi nismo nosioci tog gena. Zašto ne bismo jednostavno uradili neki prenatalni test iz krvi koji ne ugrožava bebu, pronaći ćemo neki najsveobuhvatniji u ponudi, proverićemo opciju doplate i proveru Nidžinog gena, uradićemo fetalni magnet koji se radi u periodu kada dobijamo rezultate amniocenteze, i to će nam biti dovoljno da potvrdimo da beba nema isto što i Nikola. Od ginekologa dobijamo ohrabrenje za plan. Najboljeg našeg radiologa na ovom polju, prof Koprivšek, pokušavam da konsultujem preko prijateljice koja je, takođe, radiolog i radi sa profesorkom. Međutim, njeno mišljenje ne dobijam odmah, jer je na odmoru. Posle nekoliko dana, i poziva sa Instituta, mi objavljujemo da nećemo raditi amniocentezu. Nama je to u tom trenutku stvarno izgledalo kao jedno razumna odluka,  prosto utisak je bio takav na osnovu stvari o kojima smo tada imali pojma. I to je ujedno i trenutak u kom smo mi bili najuvereniji u ono ” Ma biće sve OK!”.

Prošle su 3 nedelje nekog mira, u kom i dobijamo rezultat Veracity testa, tačnije Veragene, koji je negativan i saznajemo da čekamo devojčicu. Ideja da se ovim putem proveri i Nidžin gen kod bebe nije bila izvodljiva zbog limita koje ima ova tehnologija. Prvi expertni ultrazvuk pokazuje jednu zdravu bebu po svim merilima. I čak iako znam da to ne mora ništa da znači, sve te dobre vesti znaju da te uljuljkaju u neku sigurnost.

A onda, dve nedelje pre one zakazane i odbijene amniocenteze u isto vreme se poklapa moj flešbek razgovora sa metabologom gde se pominje gonadalni mozaicizam i odgovor prof Koprivšek.
Gonadalni mozaicizam je termin koji se, onako uzgred, spomenuo kada su nam saopštavali za Nikolinu mutaciju i na savetovalištu. To je nešto o čemu se vrlo, vrlo malo zna ali se zna da postoji. I to tek od početka devedesetih. Ne postoji slučaj zabeležen u vezi sa Nidžinm genom, mada takvih ionako ima toliko malo da se prosto i ne isključuje kao mogućnost da se desi. Laički rečeno, ti mozaicizmi se javljaju u polnim ćelijama muškaraca i žena i mogu da dovedu do mutacije kod ploda čak iako taj gen nije zabeležen kod roditelja. Drugim rečima, čak iako  nismo nosioci, ne isključuje se mogućnost da neko od nas ima to u polnim ćelijama što je možda dovelo ili će dovesti do nove mutacije. Počinjemo da čitamo intenzivnije na tu temu, pronalazimo neke studije sa Dravet sindromom (što je, takođe, encefalopatija) gde je pronađeno desetak porodica sa gonadalnim mozaicizmom. Ok, ovde nam već nije svejedno. Što više čitamo o tome, shvatamo da to i nije tek tako.  Mada se i dalje krećemo u okvirima ekstremno malih šansi, sada nas te male šanse više zabrinjavaju.

U tom periodu dobijamo i odgovor radiologa i mišljenje još jednog genetičara. Radiolog ne može da tvrdi da bi te strukturalne promene bile toliko vidljive da to bude 100% to. Mogli bi da budemo lažno zabrinuti ili lažno smireni. Najteže je raditi fetalni magnet jer se beba mrda skoro pa non stop. I kada ne znate šta na magnetu tražite da vidite (na šta uglavnom upućuje ultrazvuk), onda je jako teško tvrditi da je sve OK. Druga stvar je što bi za prekid trudnoće, etička komisija tražila i potvrdu genetike (odnosno, opet se vraćamo na testiranje mutiranog gena u Sloveniji). Drugo mišljenje od genetičarke ide u prilog našoj, sad već, paranoji, da se sa encefalopatijom ne bi šalila i da joj nije jasno zašto smo odbili amniocentezu.
Utisak o svemu se u tom trenutku menja u potpunosti. Ni meni više nije jasno zašto smo, pobogu, odbili amniocentezu i zašto rizikujemo?! Šta nam je bilo u glavi? U međuvremenu, imamo kontrolni pregled kod Nikolinog neuropedijatra. Konsultujemo se i sa njom i dobijamo sličnu reakciju “zašto rizikujete?!”
Te dve nedelje su mi bile najstresnije u trudnoći. Trebalo je organizovati zakazivanje amniocenteze i sve ono što je potrebno za slanje DNK na testiranje, u tako kratkom periodu. Pogotovo jer nismo ni znali kakva je sada procedura kada smo onaj termin davno odbili. Prolazila sam kroz neke napade ekstremne nervoze, doživljvala tipične anksiozne simptome i konstantnu zabrinutost koja mi je jako uticala na svakodnevnicu.

Nakon odluke da ipak hoćemo testiranje, u par dana je usledilo detaljno informisanje o svim mogućnostima i rezervnim planovima. Zakazati opet genetsko savetovalište prvo u Novom Sadu (jer nam za svaki odlazak u Beograd treba preporuka iz naše ustanove i odobrenje komisije), provera šta možemo uraditi privatno, za koje vreme, gde još možemo proveriti mutaciju sem u Sloveniji…saznajemo da možemo i u Srbiji, ali ako odnesemo kultivisani dnk, tražimo ko to radi i za koje vreme, jedni rade samo intervenciju, drugi neće da kultivišu…Neću dalje detaljisati jer je sve bilo toliko komplikovano i međusobno uslovljavajuće jer smo uglavnom, rešavajući jedan problem, nailazili na drugi. Epilog celog ovog haosa, nastalog našom krivicom, bio je ipak odlazak na IMD jer su nam vratili termin. Međutim, zbog malo vremena i godišnjih odmora, posle uzimanja plodove vode, odlučujemo da se DNK ne šalje u Sloveniju, već da kultivisani DNK predamo Institutu za molekularnu genetiku u Beogradu i analize odradimo o svom trošku.

Ovo je najkraći mogući sažetak jer detaljima ne bih da komplikujem dovoljno komplikovanu priču, ali, recimo da se zakomplikovalo sve što se moglo zakomplikovati i da smo u celom procesu bili izloženi i dezinformacijama, i lošoj komunikaciji između institucija, i dobrom voljom, i totalnom nezainteresovanošću, dobrotom neznanaca ali i bezobrazlukom, čestim odlascima u Beograd i velikom papirologijom, potpisima i pečatima.
Ali, na kraju, najbitnije je da su rezultati stigli negativni i da bebici nije nađena mutacija. Kakvo je to olakšanje bilo, ne moram ni da opisujem. Osećala sam da mi je trudnoća tek tada počela. Svakako, svesni smo da ono što smo uradili od prenatalne dijagnostike pokazuje samo deo stvari koji se mogu zakomplikovati u trudnoći, bilo u organogenezi, kasnije zbog infekcija nekog virusa ili na porođaju koji je isto jako važan. Gomilu stvari prosto ne možemo ni da predvidimo, ni da otkrijemo, trudnoću držimo pod kontrolom onoliko koliko medicina i naš odnos prema zdravlju dozvoljava, a onda i odabir stručnjaka koji će trudnoću voditi i dovesti uspešno do kraja.

Zaključak ove priče bio bi savet da, ukoliko imate pozitivnu porodičnu anamnezu na genetske mutacije i bolesti, obavezno radite neki od dijagnostičkih analazi. Dobro razmislite i šta ćete, u slučaju da rezultati budu pozitivni, jer se posle 3.meseca ne radi klasičan abortus već prekid trudnoće koji je mnogo drugačija procedura. Dobro se informišite o dostupnim testovima, njihovoj pouzdanosti, rizicima, vrsti (statistički, skrining, dijagnostički). Dabl test je samo statistika, a amniocenteza ne otkriva ni blizu sve moguće anomalije. Ne postoji način da budete sigurni da je vaša beba u potpunosti zdrava i nemojte da nasedate na marketing o “bezbrižnoj trudnoći” ako platite 800 €. Saznaćete neke stvari ali ne sve. I to što nude neinvazivni skrining testovi nije 100% pouzdano jer će vam na rezultatu u najboljem slučaju pisati “very low risk”. Nakon pozitivnog rezultata na skrining testu, za potvrdu se radi amniocenteza. Informišite se o važnosti TORCH testa i kada je najbolje da ga uradite. Sve ovo još puno informacija na ovu temu možete naći na zvaničnim sajtovima, a pre svega u razgovoru sa stručnim licem. Iz tog razloga i ne želim da pišem zasebno o svakoj metodi jer nisam stručnjak.

Za pitanja vezana za detalje našeg iskustva, o procedurama koje smo radili, o preporukama, možete mi pisati na mejl, biću srećna ako mogu da pomognem.

14 thoughts on “Šta je rekla DNK?

  1. Bez daha sam procitala.
    U 10. nedjelji trudnoce sam radila MyPrenatal test, koji sam platila 600€, uzorak krvi se salje na analizu u Ameriku. Nakon 5 dana dobijam rezultate testa – POZITIVAN. (Tarnerov sindrom) Saopstili su mi to tek tako i rekli da se vidim sa svojim ginekologom i da savjetuju amniocentezu kao provjeru. Sok, ocaj, treba cekati 17. nedjelju da se radi amniocenteza, pa jos 3 sedmice za rezultate. Agonija! Razgovor sa ginekologom. Ona i dalje nama govori da nista sporno nije vidjela na UZ, da savjetuje amniocentezu. To je savjetovala i ranije ali smo mi glupi i neinformisani nasjeli na foru prenatalnog testa.
    Radili smo amniocentezu i test je bio negativan, sve je u redu. Ne treba da pominjem da sam do porodjaja bila izbezumljena, bez obzira na taj rezultat. Hvala Bogu, i bilo je sve u redu.
    Amniocenteza, opet, nije toliko rizicna koliko se prica. Al to je posebna tema i razumijem strahove.
    Za tih 7 sedmica smo citali, istrazivali, naravno sve na engleskom jeziku jer kod nas apsolutno ne postoje strucne analize ni na foruma niti neke studije, niti iskustva, sve se svodi na rekla-kazala, babine gatke i zato sto je nesto 600€ to je 98% pouzdano! NIJE! Ako je test negativan velike su sanse da on i jeste negativan. Ali se stvari drasticno mijenjaju u suprotnom slucaju. Istrazivanjem smo saznali da je pouzdanost tih testova, pogotovu kad su negativni, i do 30%. U nasem slucaju je sansa da amniocenteza potvrdi ovaj test bila 40%. Mnogo slucajeva, mnogo iskustava, mnogo strucnih studija, prodaje se magla. Nifty, Tranquility i ostali.
    I to ni ljekari ne apeluju!
    A znate sta se desilo sa tom agencijom preko koje sam radila test, NISTA! Niko me nikada nije pozvao da provjeri rezultate amniocenteze pa da me stave u njihovu sjajnu statistiku. Niko mi nikada nije ponudio da ako se ispostavi da pogrijese da ce vratiti novac i sl. Nista! Prevarena sam.
    Sama sam kriva.
    Al’ donekle!
    Veliki pozdrav! Svu srecu vam zelim na ovome svijetu. I izvinjavam se na preedugackom komentaru.

    Like

    • Zao mi je sto ste imali ovakvu neprijatnost ali mi je i drago da je sve ipak bilo pogrešno. Znam za još neke slučajeve i na zalost, to tako prolazi jer su se oni u startu ogradili sa svojom procenom ispod 100%
      Hvala ti sto si podelila procu, sigurna sam da ce puno znaciti drugima koji se tek odlucuju za prenetalanu dijagnostiku.

      Like

      • Sa tim ciljem sam je i napisala, onakob u zurbi, u kratkim crtama, i sa lapsusom “negativni, i do 30%”, a misli se na “pozitivni, i do 30%”.
        Treba da se informisemo, i mi smo to i radili ali, ispostavilo se povrsno. Razni lobiji su tu da mnoge istine sakriju. Ne prelazite lako preko sumnji i nelogicnoasti na koje naidjete.
        Pozdrav! ❤

        Like

    • Poštovana, ne mogu ni da pretpostavim Vaš strah i šta Vam je tada sve prolazilo kroz glavu. Mojoj sestri su rekli da njena devojčica ima Daunov sindrom, ona jadna se mnogo uplašila, radili su analize u inostranstvu, velike pare su dali, i nalaz tvrdi da je sve u redu. Iskreno, ko zna koji od ta dva je pogrešan. Termin joj je kraj februara, pa se nadamo da će sve proći kako treba. Dobro je da Vi niste abortirali kada su Vam stigli pozitivni rezultati, a pogrešni. Sve najbolje, pozdrav!

      Like

  2. Imam zdravu osmomesečnu bebu, radila sam Verified test. Dobila sam kontakt devojke koja je kao neki agent prodaje, ona je rekla da pogledamo na sajtu i izaberemo koji ćemo paket. Ostala sam zapanjena pristupom, čule smo se samo preko vajbera. Porukom preko vajbera.
    Onda smo mi laički čitali malo o sindromima, mikrodelecijama, kao nešto istraživali, pojma nismo imali. Niko te ne pozove da objasni, uputi, kamo li da održi neko kratko predavanje, promociju.. Ništa, živog čoveka nismo videli. Izabrali paket od 650 evra, logikom nećemo najjeftiniji, a ni najskuplji. Vajber saradnica mi poslala primer uplatnice, ja uplatila, otišla u Jugolab izvadila krv, preko vajbera poslala sliku da sam uplatila I čekala da mi se jave.
    Nazvali su me, rekli sve ok, kog je pola beba. Poslali izveštaj na mejl. Naravno na engleskom jeziku.
    Sa prvim detetom su me poslali na amniocentezu, imala sam 35 godina. Genetičarka nije podigla pogled, samo je uzela podatke I rekla da zakažem termin sa sestrom. Ja sam otišla kući. Hvala Bogu, rodila I prvo zdravo dete.
    Sad kada čitam i pratim vaše iskustvo sa Nidžom, vidim da sam imala više sreće, nego pameti.

    Like

    • Konkretno za Verified, znam da imaju i svog geneteciara za konsultacije (Novi Sad). Mi smo izabrali Veracity. Cula sam se sa zenom kja tamo radi, videle se pre i posle nalaza, zvali su me jos 2x nakon rezultata da pitaju kako sam. Ima stvarno razlicitih iskustava ali je najbitnije da se uputimo i informisemo o tome sta dobijamo testom, sta dalje u oba slucaja, koji su rizici itd.
      Sto se Nidze tice, tu apsolutno nismo mogli nista da otkrijemo prenatalno jer je mutacija ne jednom genu od nekoliko hiljada. Prenatalni testovi otkrivaju hromozmske anomalije.
      Hvala na poruci i podeljenom iskustvu i sve najbolje Vam zelim 🙂

      Like

  3. Veliki pozdrav za vas! Bas divno sto vam stize jos jedan malisan! 😍 Ja sam zdravstveni radnik i puno sam o tome citala na fakultetu i zato mi uopste nije bilo svejedno kad sam cula da mi u drugoj trudnoci ‘double’ test nije dobar, tj. ‘nuhalna translucenca’ je bila iznad gornje granice. Po dogovoru sa dr iz Fronta, radila sam taj skupi genetski test(sekvenciranje genoma) i bilo je sve u redu. Taj test je dobar, ali nije dovoljan. Konkretno, u mom slucaju, sledeci korak je bila fetalna ehokardiografija, a zatim i provera skeletnog sistema tokom cele trudnoce.
    Naravno, kod vas je sve to komplikovanije i iziskuje mnogo vise analiza i strpljenja, ali vec ste veliki deo zavrsili, sad cete ‘samo’ da uzivate svi zajedno.😉😉😍

    Like

  4. Hvala puno na tekstu! Hvala sto si odvojila vreme da podelis svoje iskustvo, meni je ovaj tekst neprocenjiv!
    Toliko malo tekstova ima da se nadje na ovu temu, a doktori vrlo cesto ko da u siframa pricaju ili smo mi prosto pogubljeni vise pa ne mozemo lepo da shvatimo. I sama sam u procesu genetickog ispitivanja s prvim detom (polidaktilija, blago usporen globalni razvoj) i osim cekanja rezultata pre sledece trudnoce nisam dobila konkretno objasnjenje kakav je postupak kad rezultati stignu. Ako bi se odlucili za drugu trudnocu sta bi to nosilo za sobom, ti si mi to koliko toliko priblizila i hvala ti na tome!

    Like

    • Nema na cemu 🙂
      Tu sam ako imas jos neka pitanja, mada vama je sad najbitnije da dobijete odgovor za prvo dete i uzrok. Ukoliko jeste genetika, radice i vama proveru, i u sledecoj trudnoci cete verovatno proci slicnu pricu kao i mi. Dakle, ili CVS ili amniocenteza.
      Na savetovalistu sve objasne.Ako mozete da birate, savetujem da sve to uradite na Institutu za majku i dete. Zbog strucnjaka i cinjenice da cete biti jos jedan dan na posmatranju, drugi dan posle intervencije pustaju kuci. Nekom je ovo problem ako vec ima decu, ali ako ima ko da se pobrine za decu za to vreme, najbolje je biti postedjen bilo kakvih napora jer su 2-3 dana posle intervencije jako bitna, da ne dodje do komplikacija. O tom potom…
      Svve najbolje zelim i za svaki savet, ako mogu da pomognem, tu sam 🙂

      Like

  5. Draga moja, mnogo mi je drago da si opet trudna i da je ovaj put sve u redu ❤ Nadam se da će i porođaj proći kako treba. Da li ste smislili ime za malu princezu? 😄

    Inače, da li možeš da mi preporučiš koje analize treba uraditi tokom prve trudnoće, kako bi se otklonila sumnja da dete ima neki ,,poremećaj”? Plaši me da nalaz ne pokaže jedno, a da se posle uspostavi drugo (npr. za pol – što nije toliko bitno ili +/- test). Kako znati da nije u pitanju greška i da li treba abortirati ili ne? Kako ste se vi odlučili za drugo dete, s’ obzirom na iskustva sa Nidžom? Ljubim te i izvini na radoznalosti 💋

    Like

  6. Slucajno sam naisla na ovaj blog, zapao mi je za oko ovaj tekst. Nase iskustvo je takvo da kad nesto hoce da krene naopako nista ne moze to da promeni. Moje dete je rodjeno iz treceg pokusaja, vantelesnom oplodnjom. Svako ko ima iskustva sa vto zna koliko testova i sta se sve radi pre toga. Zatim trudnica je dodatno pracena sa punom paznjom, radjeni svi ultrazvukovi, jako cesto sam isla na uz is straha, do trudnice sam teško dosla posle puno godina. Ja sam insistirala na amniocentezi, i to ne obicnoj vec molekularnoj.
    Ne znam da li se to radi u Srbiji mi zivimo u inostranstvu. Molekularna amniocenteza ispituje ceo hromozom, mikrodelicije, duplikate, i genom na 512 sindroma od kojih i neke vrlo retke. Zakacicu vam opis na engleskom. Uglavnom radi se micro array tehnikom jedna ozbiljna analiza. Sve je bilo u redu. U 29 nedelji radjena je fetalnaehokardiografija, opet ne zato sto je bilo indikacija vec zbog mog straha. Sve uredu, sem neko malo prosirenje jednog krvnog suda na pupcaniku. Nesto s cim se svi lekari koje smo konsultovali nisu sreli ranije.
    Zbog rizika odluceno je da me porode u 35 nedelji, planirani cr uz svu mogucu pripremu.
    Dete se rodi dobro, sve ok, ocena 8/9 za prevremenca. Prebace je u Tirsovu na pracenje zbog tog krvnog suda. Posle nedelju dana u tirsovoj dobija bolnicke bakterije koje dovode do sepse i klmplikacija. Jedva prezivi sa teskim posledicama. Tako da nazalost pravilo je da pravila nema. Koliko god proveravali, testirali, porodili se dobro, negde nesto moze da krene naopako. A to se eto nama desilo.
    I sad kakk uopšte skupiti hrabrost i pokusati ponovo dobiti dete posle svega. Mislim da bi verovatno poludela do kraja trudnoce od brige.

    Elem evo testa, mi smo ga radili u Grckoj, ko zeli najbolju mogucu prenatalnu dijagnostiku nek se raspita o ovom testu, molekularna amniocenteza.

    Complete Cytoview 512® is a specially designed targeted system for Prenatal Molecular Karyotyping with aCGH, based on International Standards for Cytogenomic Arrays (ISCA) Consortium. Complete Cytoview looks for imbalances at the whole genome and specifically in chromosomal regions that have been related to 512 genetic diseases (according to recent bibliography) with high resolution. In addition, the most frequent mutations of two of the most common genetic diseases in Caucasian populations, Cystic Fibrosis and Spinal Muscular Atrophy (SMA) are tested. Results for Down’s Syndrome and most common aneuploidies (trisomies 13, 18, 21, X,Y) are available within 24 hours while complete analysis in 5 to 7 days.

    Like

  7. Jako mi je drago da sam naisla na ovaj tekst…izgubili smo bebu sa mesec dana i jos uvek cekamo rezultate…sumnjaju na genetiku…i bas sam se pitala sta posle, ako odlucimo imati jos jednu bebu, sta nas ceka i koje su procedure…trenutno mi sve to deluje jako zastrasujuce i tesko ali nadam se ds cemo uspeti! Veliki pozdrav😘

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s