Ostali tekstovi

Podrška uskraćivanjem – pismo jedne majke

Zakon, ironično nazvan podrškom porodicama sa decom, nekako je promašio poentu, i umesto da smanji zloupotrebe kaznama onima koji to čine, kaznio je sve. Razumem da su štednje neophodne ali zaista ne razumem da se stalno štedi na već mizernim socijalnim davanjima, porodiljskim nadoknadama a sada i na deci sa invaliditetom. Da li je stvarno dotle došlo? O ovome možete pročitati u članu 12. ovog zakona. Ustavnom sudu je predata inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Potpisnici ove inicijative su: NORBS – Nacionalna organizacija za retke bolesti Srbije, MODS – Mreža organizacija za decu Srbije, SUPS – Savez udruženja pacijenata Srbije i udruženje Hrabriša, na čiju ideju je ova inicijativa i pokrenuta. I nakon dva meseca, ova inicijativa nije razmatrana u Skupštini Srbije.


Stiglo mi je pismo jedne mame deteta sa invaliditetom, koja je htela da ostane anonimna, i koja je ogorčena novim članom zakona kojim se direktno krše prava deteta sa invaliditetom. Pismo je u produžetku:

 

“Znate šta? Što je mnogo, mnogo je… Odakle vam ideja da ukidate prava deci ? Još bolje pitanje: Odakle vam ideja da ukidate prava deci SA INVALIDITETOM?

Da pojasnim: roditelji dece koja imaju invaliditet od 50 – 100%, imali su pravo na bolovanje do detetove pete godine, i sva deca koja imaju neki oblik invaliditeta su ostvarivala pravo na socijalnu novčanu pomoć na nivou države i grada (od 10 000- 27000 din mesečno) ali po novom zakonu toga više nema.

E, pa dragi roditelji, ne, varate se, nije dovoljno boriti se i sedeti pored detetovog bolničkog kreveta na drvenoj stolici na kojoj spavaš, jedeš i živiš, nije dovoljno što drugi roditelj obično mora da nađe još dodatna 3 posla i što ga jedva puštaju da dođe da vidi dete u bolnici, ili poslodavac (jer su posete od 13 do 14h) ili obezbeđenje gde, Bože moj, u bolnicu sme da se uđe samo do 15h. Ne, ne, dragi moji, nije dovoljno to što grebete, grcate i gušite se u dugovima za privatne terapije, preglede i vežbe, pomagala ili čak operacije i lečenja u inostranstvu. Nije dovoljno kad vam kažem, možete, bre, vi to i bolje!

Pa šta što 99% takvih porodica živi na rubu egzistencije, što su većina podstanari i što većina njih ni ne može da ostvari prava koja pripadaju njihovom detetu zbog neke sujete, zbog nekog pogrešnog pogleda ili Nike patika koje nosi, jer ‘Odakle tebi para za patike a došao si da tražiš pomoć?’ Nije dovoljno, moramo da vas stavimo pred izbor, prost je zaista, ili da dete gurneš u kolektiv (za koji ti treba asistent koga nema i skoro da i ne možeš da ga dobiješ jer ima tačno 27 asistenata na teritoriji Beograda sa preko 150 000 dece sa invaliditetom od 80 do 100%) i da moliš Boga da mu bude dobro i da ga niko ne dira, niti tuče, niti maltretira i da odeš da radiš za novac koji ti očajnički treba kako bi, upravo tom detetu, pomogao da ŽIVI! Ne da preživljava, kao zdrava deca koja će porasti i naučiti škole i jednog dana možda imati sav novac ovog sveta (daće Bog zaista se nadam da odgajate predivnu, empatičnu, dobru i dragu decu koja ovo u budućnosti neće podržati ako se nađu u poziciji koja nešto može da promeni), ne, naša deca od tih terapija, lekova, pomagala, i vežbi ŽIVE!

I, ako možeš da preživiš da ti se srce slama u milijardu delova dok gledaš svoje krhko, bolesno i nespremno bepče kako ostaje sa ljudima koji, na žalost, u većini slučajeva nisu edukovani o brizi i nezi naše dece, ili imaš sreće da dete upadne u neko razvojno odeljenje koje će, verujte mi, biti prepuno uskoro, jer roditelji neće imati izbora, ostaje onaj tračak nade da socijalna pomoć koju dobija tvoje dete može bar malo da ti pomogne da platiš samo delić onoga što njemu svaki dan treba. Ako želiš, pa naravno da mozeš da biraš… ALI!!! Dobićeš super bolovanje samo do pete godine deteta (što je realno malo, ljudi, da se ne lažemo, da naša deca mogu da se osamostale za 5 godina, ne bi bilo specijalnih škola, ni vrtića, ni asistenata, ni tuđe nege do punoletsva) ali da li se sećaš onog pišljivog novca koji ti je davala država i grad? E, pa nema da može, dragi moji alavi, alavi roditelji!

Sram vas bilo! Sram vas bilo, bre, ko god da je smislio ovu idealnu ideju promene zakona! Bitno je da moje dete koje je bolesno, DETE SA INVALIDITETOM (ajde pročitajte ove dve reči naglas i zajedno, i pokušajte u svojim mozgovima da shvatite magnitudu njenog značenja) nema prava na to da se u najbitnijim i najosetljivijim godinama nalazi pored roditelja i da prima pišljivu socijalnu pomoć (koja, opet da dodam, ni ne nagriza količinu troškova oko jednog deteta sa invaliditetom). Pa, da li ste NORMALNI?! Zar se se ne plašite Boga? Ako ne verujete u njega, nema veze, tu je Karma, tu je sudbina ili samo Vaseljena!

Dragi moji, kome god da se obraćam sad, želim vam život pun sreće i veselja, želim vam pre svega zdravlja za vas i vašu decu, iskrena sam ovde jer ovo šta mi proživljavamo, sa našom predivnom i jedinstvenom decom, vi NIKADA NE BISTE MOGLI! Mozak kome ovaj zakon ima smisla, na bilo koji način, nikad neće biti sposoban za koncipiranje količine ljubavi, sreće i nepresušne pozitive kojom se mi JEBENO HRANIMO zahvaljujući našim borcima. I znate šta još? Gonite se jer pokazaćemo vam svi mi RODITELJI DECE SA INVALIDITETOM, da nam treba malo više od par pišljivih desetina hiljada dinara ili neka tamo ,,plata,, jer će naša deca sama hodati, naša deca će jednog dana pričati, naša deca će izrasti svoju kosu i skinuti naočare, naša deca će trčati i učiti i tako će inspirisati njihove zdrave drugare da odrastu i budu sve ono što vi niste!!! Naučiće ih da veruju u sebe, u svoje moći, magiju i ljubav, molitvu i meditaciju! Generacije koje dolaze će čitati o ovome, učiće u školama da niko, NIKO, ne može da zaustavi roditelja koji se bori za svoje dete! Zapamtite moje reči, naša deca su dokaz da čuda postoje, dokaz da ljubav ne zna za jezik, zemlju ili pare! Daćemo otkaze, otvoriti svoje poslove, radićemo i na crno, pomagaćemo jedni drugima jer znate šta? – Nema stvari koja može da zaustavi roditelja koji se bori za svoje BOLESNO dete!”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s